Crna Gora
БИБЛИОТЕКЕ ЦРНА ГОРА
„Karneval romana“ u NikšićuU Gradskoj kući u Nikšiću bibioteka "Njegoš" u okviru drugog dana ovogodišnjeg izdanja manifestacije „Karneval romana“ ,o romanu „Opus dei“, govorili autorka Tatjana Đurišić i moderator Darko Nikolić. Budući da u tekstu važnu ulogu igraju bogovi, trebalo je pronaći adekvatan način da se ova priča ispriča. Zato je veoma važan bio odabir jezika u romanu, to je morao biti uzvišeni govor iz Biblije, koji je pratio gnjev, ali i psovke, i upravo je ta kombinacija bila ključna u stvaranju jednog karnevalskog svijeta kakav nalazimo u ovom djelu, istakla je autorka. O značaju pisca čije ime nosi književna nagrada „Karnevala romana“, Tatjana Đurišić je priznala da bez uticaja Miodraga Bulatovića „Opus dei“ ne bi izgledao ovakav kakav jeste, dodavši i to da ju je upravo Bulatović „naučio“ kako da se služi groteskom, kako da izokrene svijet i „istrese ga iz gaća“, jer je to ovaj pisac fantastično radio.
ВЕЛИКАН СРПСКОГ ГЛУМИШТА ХАЏИ ПЕТАР БОЖОВИЋ У ПЉЕВЉИМА
У организацији ЈУ Народна библиотека “Стеван Самарџић” и Секретаријата за културу, социјална и друга питања, а у препуној сали Центра за културу, одржано је вече са великаном српског глумишта и добитником награде Удружења драмских умјетника Србије за животно дјело “Добричин прстен” – Хаџи Петром Божовићем.
Божовић је постао 33. лауреат највишег глумачког признања у Србији, а пљеваљској публици се представио монодрамом “Рече ми један чо’ек, ћераћемо се још, кад будем млађи”.
Вече су уљепшале сестре Љиљанић, док је на самом почетку присутну публику поздравила Лидија Кушљевић Ршумовом здравицом српском народу.
BIO-BIBLIOGRAFIJA AKADEMIKA MLADENA LOMPARA 1944-2017Iz štampe je izašlo novo izdanje Nacionalne biblioteke Crne Gore „Đurđe Crnojević“, bio-bibliografija akademika Mladena Lompara, koju je priredila Ljiljana Đorđević, bibliotekarka savjetnica.Mladen Lompar pjesnik, istoričar umjetnosti, likovni kritičar i muzejski savjetnik. Njegov doprinos crnogorskoj kulturi, umjetnosti i obrazovanju teško je opisati u kratkim crtama, budući da je bio jedan od utemeljivača Crnogorskog društva nezavisnih književnika, kao muzejski savjetnik autor brojnih izložbi crnogorske umjetnosti i muzejskih postavki, ali i monografije „Crnogorski slikari“, za koju je dobio „Miroslavljevo jevanđelje“. Dobitnik je najznačajnijih i najcjenjenijih priznanja u državi, među kojima su „Zlatni pečat Crnojevića“, „Trinaestojulska nagrada“, književne nagrade „Risto Ratković“, „Aleksandar Leso Ivanović“ i „Vito Nikolić“. Posthumno mu je dodijeljena povelja „Ivan Crnojević“. Legat Mladena Lompara poklonjen je 2020. godine od strane njegove porodice Narodnom muzeju Crne Gore. 7. фестивал ЋирилицомНа Тргу испод Цитаделе у Старом граду Будве у оквиру 7. фестивала Ћирилицом уприличено је вече Све од Пеште даж до Черне Горе – Дан Матице српске.
У програму који је услиједио након овог посвећеног предстојећим јубилејима Матице српске, уприличена је додјела награде фестивала Ћирилицом „Свети Стефан Штиљановић“ коју су организатори фестивала, ЈУ Народна библиотека Будве и Удружење издавача и књижара Црне Горе установили већ на првом фестивалу одржаном 2017.
Предсједник Удружења издавача и књижара Црне Горе пјесник Радомир Уљаревић, директорица Народне библиотеке Будве Мила Баљевић и књижевни критичар Желидраг Никчевић, као жири за додјелу награде „Свети Стефан Штиљановић“, одлучили су да овогодишњи лауреат буде пјесник Селимир Радуловић.
«MINIJATURNE KNJIGE NACIONALNE BIBLIOTEKE CRNE GORE „ĐURĐE CRNOJEVIĆ“»U Nacionalnoj biblioteci otvorena izložba «Minijaturne knjige Nacionalne biblioteke Crne Gore „Đurđe Crnojević“» , koju su povodom Svjetskog dana knjige i autorskih prava pripremile Milenija Vračar, bibliotekarka savjetnica, i Iva Vujović.. Izložbu minijaturnih knjiga otvorila je prof. dr Tatjana Jovović, predsjednica Savjeta Nacionalne biblioteke Crne Gore. Ona je sa posjetiocima podijelila činjenice vezane za istoriju minijaturne knjige i njihovu visoko cijenjenu praktičnost i raznovrsnu tematiku, koje su oduvijek bile garancija za njihovu popularnost i široku primjenu. Potom je predstavila tematiku izloženih knjiga, njihove autore i jezike na kojima su pisane. Izložbena postavka prikazana je u Holu Nacionalne biblioteke i otvorena je za sve one koji se žele uvjeriti u umijeće izrade knjiga ovog formata.IZLOŽBA TURISTIČKIH VODIČA CRNE GORE „VJEKOVI SAČUVANI ZA BUDUĆNOST”
U okviru obilježavanja „Dana evropske baštine 2022” Nacionalna biblioteka Crne Gore „Đurđe Crnojević” u saradnji sa Ministarstvom kulture i medija organizuje izložbu turističkih vodiča iz svojih fondova pod nazivom „Vjekovi sačuvani za budućnost”.
Na izložbi koju će sjutra, 29. septembra s početkom u 18 sati u Biblioteci na Cetinju, otvoriti Ana Tripković Marković, direktorica Nacionalne turističke organizacije, biće predstavljeni turistički vodiči Crne Gore koji reprezentuju turističke i kulturne vrijednosti Crne Gore.
У организацији ЈУ Центар за културу, а под покровитељством Општине Беране, у
Народној библиотеци „Др Радован Лалић“ одржане су петнаесте по реду, „Полимске књижевне стазе“. Ова традиционална културна манифестација подсјећа на истакнуте ствараоце полимског краја који су својим дјелима оставили велики траг у књижевности, ове године посвећена је пјеснику Ристу Ратковићу.
Ратковић је рођен 1903. године у Бијелом Пољу. Гимназију је завршио у Новом Пазару, а Филозофски факултет у Београду.Ристо Ратковић је писао пјесме, приповјетке, романе, чланке, есеје, приказе. Пјесме су му уврштене у двадесетак антологија на нашем и другим језицима. Умро је у Београду 1954. године.
О животу и књижевном стваралаштву Риста Ратковића говорили су Новица Ђурић, предсједник удружења књижевника Црне Горе, писци мр Маријана Зечевић и мр Александар Ћуковић. Програм је водила Ивана Стијовић, док је стихове говорила Марија Иритано.
PREZENTACIJA APLIKACIJE mCOBISS ZA CRNU GORUPrezentacija android aplikacije mCobiss za Crnu Goru održana je u Nacionalnoj biblioteci Crne Gore „Đurđe Crnojević“ na Cetinju 5. 11. 2019. godine. Aplikaciju je crnogorskim bibliotekarima predstavio Davor Bračko iz Instituta informacijskih znanosti iz Maribora. Prisutne su na početku prezentacije pozdravili Bogić Rakočević, direktor Biblioteke i Davor Šoštarić iz IZUM-a. Među 50-ak bibliotekarki i bibliotekara iz svih tipova biblioteka u Crnoj Gori prezentaciji su prisustvovale i kotorske bibliotekarke: Nataša Gobović iz Pomorske biblioteke Fakulteta za Pomorstvo, Danijela Nikčević iz biblioteke Pomorskog muzeja Crne Gore, Marija Starčević i Jasmina Bajo iz Gradske biblioteke i čitaonioce Kotor.
Ova aplikacija će korisnicima omogućiti pretraživanje građe, prijem signalnih obavještenja, pregled pozajmljene građe, produženje roka pozajmice, zatim rezervaciju građe, kao i pregled dugovanja i ograničenja. Ona će olakšati i pretraživanje informacija o bibliotekama, a korisnici će moći da izrade sopstveni spisak omiljenih knjiga, da sačuvaju korisnički profil i pošalju informacije o građi.
Одржан II Округли сто завичајних одјељења20. септембра 2019. године, на дан усвајања Декларације којом је Црна Гора 1991. године проглашена за еколошку државу, Народна библиотека „Стеван Самарџић“ одржала је II Округли сто завичајних одјељења. Тема овогодишњег стручног скупа била је „Екологија као предметна одредница у завичајним фондовима“. Учешће у раду Округлог стола узеле су библиотеке из Црне Горе, Србије и Босне и Херцеговине, представивши у својим презентацијама завичајне ресурсе, као и све оне носиоце информација које баштине у библиотечким фондовима, а који могу одговорити овој сложеној друштвеној теми. Ову међународну културну манифестацију, која је постала саставни дио програмских активности Библиотеке, подржало је Удружење библиотекара Црне Горе, нагласивши значај успостављања сарадње између баштенских институција, која се на овај начин реализује и доприноси библиотечко-информационој дјелатности. Као и претходне године, радови са овогодишњег Округлог стола биће објављени на заједничком компакт диску, који ће након обраде и каталогизације постати значајна библиотечка грађа на предложене теме. Библиотеку „Стеван Самарџић“ са стручним радом на тему екологије представила је Софија Јеловац, библиотекарка Завичајног одјељења, која је и уредница Округлог стола. Стручни скуп је одржан у сали Скупштине општине Пљевља, уз велику медијску пажњу. OBILJEŽEN SVJETSKI DAN PISANJA PISAMAOvim povodom, 12 učenika cetinjske Gimnazije je, u prostorijama Biblioteke, pisalo pismene sastave na temu „Pismo budućem meni – umjesto mejla“. Radove su ocjenjivali predstavnici obje institucije. Prvo mjesto i komplet Izabranih djela Danila Kiša, odnosno knjige: „Rani jadi“, „Grobnica za Borisa Davidoviča“, „Peščanik“, „Psalam 44“, „Enciklopedija mrtvih“, „Mansarda“, „Lauta i ožiljci“ i „Bašta, pepeo“, dobio je učenik drugog razreda David Vuković. Drugo mjesto i vrijednu knjigu „Muzeji, remek-dela svetske arhitekture“, autorke Đulije Kamin, osvojila je, učenica prvog razreda, Milica Radović, dok je knjigu „Najlepsa blaga sveta, zlatarska umetnost od drevnog Egipta do dvadesetog veka“, urednika Đanija Gvadalupija, dobila, za treće mjesto, Anita Janković, učenica drugog razreda. Svi učenici su dobili članske karte Biblioteke, a tri najbolja rada su pročitana javno nakon proglašenja pobjednika. Pisma, koja su napisali, Mašan Kaluđerović, učenik prvog razreda i Ivana Ivanović, učenica trećeg razreda, su se izdvojila od preostalih, nenagrađenih, radova. Događaj je upotpunila veoma uspješna izložba pisama „Kad riječi naviru”, iz Rukopisne zbirke Biblioteke, autora Borisa Kaluđerovića, bibliotekara savjetnika. DANI CRNOGORSKE KULTURE U REPUBLICI MAKEDONIJIU susret Danu nezavisnosti Crne Gore povjereništvo Matice crnogorske u Skoplju organizovalo je 17. i 18. maja „Dane crnogorske kulture u Republici Makedoniji.“ U okviru manifestacije, 18. maja, u Nacionalnoj i univerzitetskoj biblioteci „Sveti Kliment Ohridski“ u Skoplju otvorena je izložba „Inkunabule i postinkunabule iz crnogorskih štamparija Đurđa Crnojevića i Božidara i Vićenca Vukovića“ koje su u posjedu skopske biblioteke. U besjedi na otvaranju izložbe Bogić Rakočević, direktor Nacionalne biblioteke Crne Gore rekao je kako je ponosan na ustanovu koju predstavlja što čuva neprocjenjivo blago Crne Gore. Ta Biblioteka čuva niz inkunabula u okviru Zbirke stare i rijetke knjige.Rakočević je kazao kako je crnogorski vladar Đurđe Crnojević, najstariji sin osnivača Cetinja Ivana Crnojevića, pokrenuo prvu državnu, odnosno drugu ćiriličnu štampariju u Evropi, čime je Crnoj Gori dao visoko mjesto u istoriji evropske kulture
JU Kulturni centar „Nikola Đurković“ i Kotorski festival pozorišta za djecu obilježiće ove godine Svjetski dan pozorišta 27. mart dječijom predstavom TAJNA VELIKOG NOSA. Početak je u 18 sati. U predstavi glume: Bojan Ivković, Nenad Okanović, Jasmina Večanski i Mladen Vuković. Prodaja ulaznica po cijeni od 3 eura biće na blagajni Kulturnog centra na dan igranja predstave 27. marta od 10h do 12h i od 16h do 18h. Sinopsis: Inspektor Boki i njegov pomoćnik Oki zabrinuti su što njihovoj Agenciji za ispravljanje krivih Drina i ne ide baš najbolje u poslijednje vrijeme, posao je stao i niko im ne piše. Čistačica Rosa potajno gaji nade da će posao zamijeniti daskama koje život znače, sanja da postane pjevačka zvijezda, a njene snove iz dana u dan podgrijava Poštar šaljući joj na stotine pisama.
KULTURNA DIPLOMATIJA I BIBLIOTEKARSTVO Viša diplomirana bibliotekarka Narodne biblioteke Srbije Beba Stanković održala je predavanje na temu „Kulturna diplomatija i biblioteke“ u petak, 16. marta u Nacionalnoj biblioteci Crne Gore „Đurđe Crnojević“ na Cetinju. Ustanove kulture, festivali i kulturne aktivnosti su, kako smatra Stanković, važan faktor međunarodne saradnje. Međutim, na poslovima kulture se može mnogo postići i u lokalnim sredinama u kojima živimo i radimo. “Kulturna diplomatija nije isključivo međunarodna aktivnost, već se njome bavimo i u svojoj sredini, gradu, a zatim se okrećemo državi i regionu. Ono što kulturne aktivnosti, festivali i ustanove mogu da postignu kao faktori međunarodne saradnje, ne mogu čak ni vješti političari. Tako da pažnju posebno treba posvetiti ovom polju djelovanja, u kojem su bibliotetke, pored svih ustanova kulture, nezaobilazne”, rekla je Stanković. Na predavanju, kojem su prisustvovali bibliotekari iz više crnogorskih gradova, ona je pojasnila da se kulturna diplomatija u bibliotečkoj djelatnosti razvila u poslednje dvije-tri decenije. Upravo zahvaljujući IT tehnologijama i savremenim načinima komunikacije, biblioteke imaju mogućnost da ulogu vodećih informacionih ustanova razvijaju i kroz oblast kulturne diplomatija. КОНКУРС ЗА КЊИЖЕВНУ НАГРАДУ „ДУШАН ГРБОВИЋ“
Учесници Конкурса треба да пошаљу најмање три пјесме. Конкурише се са радовима који нису раније публиковани. Радови се достављају у штампаној форми потписани шифром (иста шифра за радове једног аутора). У мањој затвореној коверти дати разрjешење шифре, број телефона и адресу. Све ставити у већу коверту. Коверте морају бити запечаћене и потписане шифром. Радови се достављају поштом, на адресу: Народна библиотека „Стеван Самарџић“, 84210 Пљевља, Трг 13. јул, поштански фах 34. Nagradi me.Udruženje bibliotekara Crne Gore je 27. 12. 2016. godine u prostorijama Nacionalne biblioteke - Đurđe Crnojević - na Cetinju održalo Svečanu skupštinu na kojoj je uručena nagrada Dr Niko Simov Martinović, najviše priznanje crnogorskih bibliotekara. Komisija za nagrade u sastavu: Marijan Miljić, predsjednik, i članovi Milorad Milović, mr Dragica Lompar, Branka Marović i Ivan Ivanović, prethodno je donijela jednoglasnu odluku da dodijele dvije pojedinačne nagrade. Nagradu Udruženja bibliotekara Crne Gore Dr Niko Simov Martinović za period 2013/2015. godinu dobili su: Ruža Danilović, viša bibliotekarka (u penziji) iz Biblioteke Pomorskog fakulteta u Kotoru i Branislav Borilović, viši knjižničar iz Nacionalne biblioteke Đurđe Crnojević, sa Cetinja. Takođe, Komisija za nagrade odlučila je da se ove godine dodijeli i Povelja za životno djelo Urošu Martinoviću, jednom od najstarijih bibliotečkih radnika Crne Gore, bivšem rukovodiocu knjigovezačke radionice Nacionalne biblioteke Đurđe Crnojević, za izuzetan doprinos bibliotečkoj djelatnosti, zaštiti i čuvanju crnogorske kulturne baštine. Memorandum o saradnji i učešću u projektu prekogranične saradnje Srbije i Crne Gore Evropa za kulturu, kultura za Evropu potpisan je u Bijelom Polju u Kući Rista Ratkovića. Potpisnici sporazuma su predstavnici ustanova kulture iz Bijelog Polja - JU Ratkovićeve večeri poezije i njen saradnik NVO Stihom govorim i Prijepolja - Biblioteka Vuk Karadžić i Udruženje građana Limski darovi. Protokol o saradnji potpisali su Sadija Hodžić, direktorka Biblioteke i predstavnik udruženja građana Milan Cmiljanović kao predstavnici Prijepolja. S bjelopoljske strane potpisnici su Abaz Dizdarević, projekt menadžer i Slobodan Zoran Obradović u ime NVO .
Cilj ovog projekta iz oblasti kulture i umetnosti je doprinos povećanju kvaliteta i obima međunarodne saradnje promocijom koncepta interkulturalizma.
Digitalna biblioteka Crne gore U zbirci se nalaze digitalne kopije starih i rijetkih knjiga iz fonda Nacionalne biblioteke Crne Gore, (inkunabula i paleotipa), kopije odabranih djela vladara iz dinastije Petrović Njegoš koja je dvije stotine godina, vladala u Crnoj Gori, kopije stranica naslova crnogorske periodike, od prve polovine 19. vijeka (koji označavaju početke crnogorskog novinarstva i publicistike), kopije originalnih plakata pozorišnih, ali i plakata o sportskim manifestacijama, muzičkim događajima, filmovima, kopije starih i rijetkih fotografija, zbirka rukopisa i kopije originalnih geografskih karata i atlasa.
ТРГ ОД КЊИГЕ 2015. - ДОДЈЕЛА ПЛАКЕТА МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ КЊИГА "ТРГ ОД КЊИГЕ" ХЕРЦЕГ НОВИ 2015.
Шта је друго читање до разговор у тишини.
(Волтер Севиџ Лендор)
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЖИРИЈА ЗА ДОДЈЕЛУ ПЛАКЕТА
ПЛАКЕТА ЗА ИЗДАВАЧКИ ПОДУХВАТ ГОДИНЕ
САНУ и Издавачка кућа Завод за уџбенике, Београд, за издање: Речник појмова ликовних уметности и архитектуре
Образложење: Речник појмова ликовних уметности и архитектуре обухвата први том (од А-Ђ) у којем су објављена достигнућа раније утемељеног великог научног пројекта израде умјетничког и научног лексикона из области ликовних умјетности и архитектуре...
ПЛАКЕТА ЗА ЕДИЦИЈУ
Издавачко предузеће Архипелаг,Београд, за едицију Дела Данила Киша, која обухвата остварења Данила Киша, уз приређивање Мирјане Миочиновић.
Посебно вриједну чињеницу представља објављивање Кишових филмских сценарија који до сада нису били уврштени у издања његових сабраних дјела, а који поред репрезентативних и познатих текстова, као што су романи Пешчаник и Башта, пепео, те аутопоетичка и полемичка студија Час анатомије, изнова разоткривају актуелност Кишовог дјела.
ПЛАКЕТА ЗА НАЈЉЕПШУ КЊИГУ
Издавачког предузећа Креативни центар, Београд,за књигу Симеона Маринковића, Приче од А до Ш, за коју су илустрације урадили: Тихомир Челановић и Душан Павлић.
Образложење: Изузетно креативно, савремено изведена графичка рјешења и илустрације, које су развијене на ниво вишезначних симбола у потпуној кореспонденцији са књижевним текстом.
ПЛАКЕТА ЗА ДЈЕЧИЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ
Издавачка кућа Пчелица, Подгорица-Чачак, за књигу Давида Вартебедијана, Илустровани рокенрол водич.
Predstava Noć bogo-va najizvođenijeg hrvatskog pozorišnog pisca Mira Gavrana, gostuje u kotorskom Kulturnom centru u utorak 11.08.2015.g u 21 sat i 30 minuta. Režija: Marko Manojlović - Glume: Dejan Lutkić, Vojin Ćetković i Nebojša Ilić - Kostimograf: Maja Mirković. Radnja predstave se dešava jedne večeri na desetogodišnjicu prijateljstva, kada se kralj Luj XIV (Ćetković), dvorska luda (Lutkić) i pisac Molijer (Ilić) zajedno opijaju evocirajući uspomene na prohujala vremena. Usred veselja, kralj otkriva da je saznao da njih dvojica igraju farsu o njemu u kojoj ga ismijavaju, pa prisiljava svoje prijatelje da tu farsu odigraju samo za njega. |