„Полимске књижевне стазе“

.У организацији ЈУ Центар за културу, а под покровитељством Општине Беране, у Народној библиотеци „Др Радован Лалић“ одржане су петнаесте по реду, „Полимске књижевне стазе“. Ова традиционална културна манифестација подсјећа на истакнуте ствараоце полимског краја који су својим дјелима оставили велики траг у књижевности, ове године посвећена је пјеснику Ристу Ратковићу.
Ратковић је рођен 1903. године у Бијелом Пољу. Гимназију је завршио у Новом Пазару, а Филозофски факултет у Београду.Ристо Ратковић је писао пјесме, приповјетке, романе, чланке, есеје, приказе. Пјесме су му уврштене у двадесетак антологија на нашем и другим језицима. Умро је у Београду 1954. године.
О животу и књижевном стваралаштву Риста Ратковића говорили су Новица Ђурић, предсједник удружења књижевника Црне Горе, писци мр Маријана Зечевић и мр Александар Ћуковић. Програм је водила Ивана Стијовић, док је стихове говорила Марија Иритано.
„Полимске књижевне стазе“ до сада су биле посвећене Радовану Зоговићу, Михаилу Лалићу два пута, Чеду Вуковићу, Вукману Оташевићу, Виту Николићу, Радоњи Вешовићу, Душану Костићу, Ратку Делетићу, Драгомиру Брајковићу, Влајку Ћулафићу, Алксандру Лесу Ивановићу, Миодрагу Булатовићу и Милосаву Бабовићу.

Округли сто - РШУМОЉУБЉЕ

33. Међународни фестивал хумора за децу гостовао је у Марковића авлији, родној кући професора Слободана Ж. Марковића, професора књижевности за децу на Филолошком факултету у Београду и човека који је поставио теоријске оквире Фестивала - хумор у књижевности за децу.
Програм под називом  РШУМОЉУБЉЕ: КЊИЖЕВНО ДЕЛО ЉУБИВОЈА РШУМОВИЋА, односно округли сто посвећен стваралаштву једног од највећих српских песника за децу уредила је др Зорана Опачић, професор на Учитељском факултету у Београду

Библиотека "Димитрије Туцовић" из Лазаревца ће за идућу годину одштампати зборник радова са овог стручног  скупа.

2. форум на библиотечна унија на земјите од ЦИЕ и НР Кина

ЈУ Градска библиотека „Браќа Миладиновци“ Скопје е членка на „Библиотечна унија на земјите од ЦИЕ и НР Кина“ од 2018 година кога беше одржан Првиот Форум на унијата во градот Ханџу НР Кина, во Градската библиотека, каде се наоѓа Секретаријатот на Библиотечната унија.
Библиотечната унија е дел од меѓународната соработка на Унијата на земјите од ЦИЕ и НР Кина и центарот за културна соработка на земјите од Унијата со центар во Скопје.
Вториот форум на библиотечна унија на земјите од ЦИЕ и НР Кина како дел од меѓународната годишна програма на Министерството за култура на Македонија и годишната програма на културни настани на Град Скопје се одржува на 13 и 14 октомври 2021 година во ЈУ Градска библиотека „Браќа Миладиновци“ Скопје.
На настанот ќе бидат претставени национални, градски, универзитетски библиотеки од земји членки на унијата потписнички на Декларацијата за културна соработка, како и претставници од библиотеките од Македонија.

„Култура на шинамаˮ

Библиотеке из Чачка, Краљева и Пожегеорганизују на колаж програм под називом „Култура на шинамаˮ, у четвртак 30. септембра. Реч је о несвакидашњем програму који ће бити одржан, углавном на железничким станицама као и у самом возу на релацији Пожега‒Чачак‒Краљево. Овај возни и културни аранжман се организује у оквиру манифестације Дани европске баштине 2021.
Током путовања и посете железничким одредницама на три локације биће уприличене различите активности: читање поезије, радионице, изложбе, отварање Међународног фестивала сликовница „Чиграˮ и посета Железничком музеју у Пожеги. Посебне приче о старом Ћири, али и новим возовима. Чаробни ликови из сликовница и вагона жеља рађаће се у локомотивима и на железничким перонима које ће на посебан начин дочарати писци и песници: Драган Јовановић Данилов, Милоје Радовић, Оливера Недељковић, Владимир Пиштало, Дејан Алексић, библиотекари, туристички водичи, деца и млади и случајно, намерни путници.
Идеја је да се овим програмом путнички воз представи као превозно средство које повезује људе и пределе у једно заједничко културно наслеђе.
Колаж програм „Култура на шинамаˮ се реализује захваљујући партнерима: „Железнице Србијеˮ, компанији „Србија Возˮ и „Инфраструктура железнице Србијеˮ.