Nova Knjižnica u Vinkovcima

U Gradskoj knjižnici i čitaonici Vinkovci potpisan je dugo očekivani ugovor o izgradnji nove zgrade Knjižnice na staroj lokaciji i.  Površina Knjižnice je 4.482,17 m2, a objekt ima podrum, prizemlje i dvije etaže.

“Velika je čast danas biti ravnateljica Gradske knjižnice i čitaonice Vinkovci. Usudila bih se reći da je ovo povijesni dan za Knjižnicu, koja ove godine slavi 145. obljetnicu osnutka i ovo je najljepši poklon koji je mogla dobiti: početak gradnje vinkovačkog Feniksa, kako je neki zovu, u samom središtu grada, na njezinom starom mjestu u Zvonimirovoj 9. Sretna sam što će svi Vinkovčani dobiti knjižnicu kakvu zaslužuju, modernu i veliku knjižnicu 21. stoljeća. Također sam sretna što ćemo mi, knjižničari, moći u novim prostorima raditi sve ono što sada ne možemo zbog prostorne skučenosti, što ćemo realizirati programe koji će biti puno vidljiviji i transparentniji”, istaknula je Vedrana Lugić, ravnateljica Knjižnice.

7.Прело “ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ“

Под слоганом “ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ“ Народна библиотека у Осечини је организовала седмо, по реду, прело. Програмом прела ова установа својим суграђанима открива, упознаје их и чува од заборава традицију и обичаје нашег краја, као непроцењиве вредности, које чине лепоту духа нашег народа. Прело у Подгорини окупља све генерације. Најмлађи учесници била су четворогодишња деца из средње групе ПУ "Лане" са својим васпитачицама Драгицом Лазић и Марином Крсмановић. Они су правили луткице и коњиће од вунице и парали старе џемпере. Програм овогодишњег прела подржале су: преље и ткаље које се окупљају око локалних удружења.

Limska književna regata

Ove godine “Limska književna regata” krenula je iz Plava gde su pesnici govorili svoje stihove u Centru za kulturu, a potom i u Andrijevici. „Regata“ je tako stigla i u Prijepolje, a domaćin je bila Biblioteka „Vuk Кaradžić“. Bili su tu pesnici iz Plava, Andijevice, Bijelog Polja, Priboja i Prijepolja. U pozdravnoj reči, direktorica Biblioteke Sadija Hodžić je istakla da ovakve manifestacije brišu granice i međe, da doprinose da ljudi grade mostove saradnje jer ploveći kroz gradove tromeđe, ova jedinstvena regata doprinosi da budemo svesni da baštinimo svo bogatstvo različitosti ali i da takvu baštinu treba da čuvamo, a Lim je ta spona jer je on “vodeni žig svih polimskih gradova”. Potom su pesnici kazivali svoje stihove inspirisane Limom ali i svime što može u tananost poezije stati, izraziti radost, tugu, zapitanost, uznemirenost. Rečitim aplauzom nagrađen je Rasim Ćelahmetović iz Priboja koji se i u svojoj osmoj decniji još poezijom hrani i tvrdi da “rijeka treba da je ženskog roda, a mi našoj muško ime dali”. Posebno slovo bilo je posvećeno nedavno preminulom doktoru književnosti profesoru Jovu Ljuštanoviću, koji davno napisa: „A venama Lim još teče…“.